LEFKADA 2007 - VODIČ ZA AVANTURISTE

Posle divnog letovanja na Lefkadi evo i putopisa da se odužim i javno zahvalim svim ljudima dobre volje koji su mi pomogli da realizujem ovo putovanje (prepoznaće se oni već).

Put do Lefkade

Ove godine je izbor pao na Lefkadu iz mnogo razloga. Prvo zato što tamo ne vode naše agencije, izuzimajući par ponuda,  nema gužvi i ostrvo nije urbanizovano što nam savršeno odgovara. Do Lefkade ima oko 1020 km i ona je povezana sa kopnom tako da ne zavisite od trajekta. Gledala sam Alvirovićevu turu do Bugarske, ima 850 km.....razlika u kilometraži minimalna, a ugodjaj....nema komentara.

Dakle, put je kao za Krf,  Beograd-Solun-Veria-Kozani-Grevena-Metsovo-Ioanina.

Dok put Egnatia Odos nije bio završen preporučivala sam noćenje u Metsovu koje je jako lepo skijaško mesto. Put neposredno do Metsova liči na  zlatiborske pejsaže i pravi je raj za oči.  Sada kada je Egnatia završen nema potrebe za noćenjem, može se u jednom danu stići do Lefkade, naročito ako voze dva vozača.

Hotel u koji smo redovno išli  je Asteri, za svaku preporuku, izuzetno čist i uredan, sa povoljnim cenama. Pogledajte sajt hotela, nema potrebe za rezervacijom jer je u to doba uvek prazan. Hotel ima i zatvorenu garažu za kola.

http://hotel-asteri-metsovo.focusgreece.gr/

Metsovo je jako simpatično, ima dobre pekare za doručak, tako da nastavak putovanja sutradan predstavlja pravi užitak.

A evo i par autentičnih prizora iz Metsova:

Poslednja tačka na ovoj deonici je Ioanina u kojoj se nalazi Perama pećina do koje se lako dolazi, iz jedne ulice vodi direktan ulaz u pećinu. Ulaz je 7 evra, za decu 3. Pećina je fenomenalna, toliko bogata i raskošna da zaista zastaje dah. Posećuje se u dužini od 1km, izlaz iz pećine je preko 350 stepenika i izadje se sa druge strane brda, a onda se uredjenom stazom vraćate do ulaza i parkinga. Za svaku preporuku.

Dolaskom u Ioaninu treba obratiti pažnju da se NE nastavlja prema Igumenitsi, već mora da se nadje put za Artu. Signalizacija u mestu je malo komplikovanija, treba proći kroz dosta uličica, tablu često ne vidite od drveća, pa izlazak na ovaj put može da stvori mali problem. Mi smo imali sreću da sam na semaforu pitala jednog mladića za put za Artu, dečko je krenuo da mi objašnjava levo-desno-levo, a onda shvativši da je mnogo komplikovano prestrojio svoj auto ispred našeg i rekao da ga pratimo. Zatim nas je brzinom svetlosti izveo na pravi put i otišao na svoju stranu. Ovim putem ga pozdravljam, dobrih ljudi svuda ima. Nije problem ni da sami nadjete taj put, ali bi se sigurno zapetljali pola sata u mestu i onoj gužvi.

Izlaskom na ovaj autoput ide se pravo prema Atini, negde na 11 – tom kilometru ovog puta (uh, sad sama sebi zvučim kao Mirko Alvirović) sa leve strane se nalazi muzej voštanih figura. Sajt muzeja možete pogledati dole pošto je slikanje zabranjeno. Muzej je jako dobro uradjen i sve je delo jednog čoveka, zaista impozantan projekat. U muzeju su figure ljudi iz grčke istorije. Ulaznica je 6 evra a za decu 4.

http://www.epcon.gr/metsovo/Ioannina.htm#vrellis

http://www.epcon.gr/metsovo/Ioannina.htm#vrellis

Dalje put nastavlja prema Arti, a dolaskom pred Artu se put odvaja ka Prevezi. Mi smo produžili jos 11 km do Arte koja ima jako lep stari most, mene asocira na onaj u Mostaru, samo je veći.

Dalje put vodi ka Prevezi i negde pred Prevezu počinje da se pojavljuje znak za tunel i Lefkadu. Naime do Lefkade vodi tunel ispod mora, tu se plaća putarina 3 evra prilikom svakog prolaska u jednom pravcu. Kada se izadje iz tunela dolazi se na kopno kojim se vozi još 20-25 km i zatim se stize na mostić kojim se prelazi na Lefkadu. Ovaj most se svakog punog sata otvara za prolaz brodova jedno 5min i način na koji se otvara je interesantan, prvo se dignu dva spoljna kraka, a onda se ceo most zarotira i pomeri u stranu.

 Kada predjete most postoje dva kraka kojim se može ući u grad Lefkadu, levi kraći i desni duži. Kada smo mi došli levi krak je bio zatvoren zbog renoviranja i svi su bili jako besni što moraju da idu okolo. Poslednjeg dana našeg boravka kraći krak je pušten u rad. Levim krakom ulazite u samo jezgro grada, a desni krak vodi u Agios Ioanis koji predstavlja periferiju grada udaljenu svega par kilometara od centra grada. Taj duži krak prolazi pored plaže sa vetrenjačama gde je raj za kite surfere i gde često duva vetar. Tu se nalazi i nekoliko vetrenjača. Kad smo mi stigli more je bilo izuzetno mirno i toplo.

 Smeštaj

Smeštaj na Lefkadi je predmet posebnog razmatranja. Pošto načelno naše malobrojne agencije vode u Nidri i Poros, izbor je jako sužen. Ja sam dugo proučavala savete i došla do zaključka da je ipak smeštaj u okolini glavnog grada najbolji izbor, prvo zbog večernjih izlazaka u grad, drugo zbog najbliže pozicije zapadnim plažama koje su najlepše na ostrvu. Izbor se sam nametnuo, Agios Ioanis, to je jedna regija gde svaka kuća ima smeštaj za izdavanje i zaista ima ponuda za svaki džep.

Skoro svaka kuća ima internet sajt, na google earth-u jako lako nadjete smeštaj i vidite njegovu poziciju. Mi smo bili smešteni u kući Castro Maistro koja se nalazi u samom podnožju okolne planine. Gazda ima i nešto skuplje vile i bungalove sa bazenom Villagio Maistro ali su za veću porodicu, a mi smo kao gosti Castra mogli da koristimo bazene u Villagiu. Ovaj smeštaj ima jako dobar odnos cene i kvaliteta i toplo ga preporučujem. Gazda inače voli Srbe, a glavni gosti su mu domaći Grci. Ovde važi pravilo kao i za restorane, gde Grci jedu tu je dobro i jeftino, tako i ovo gde se Grci masovno smeštaju ima tu logike. Dovoljno je pogledati koja kuća ima pun parking grčkih i slovenačkih kola, pa ćete znati gde su dobre cene spram kvaliteta. Inače pošto se ovde razvijaju mnoge diskusije zbog kategorizacije soba, mogu vam reći da sam videla sobe po visokim cenama A kategorije, koje nimalo nisu bile po mom ukusu, a jedva da zaslužuju C kategoriju!

Takodje mogu da preporučim jako povoljan i lep smeštaj u Vili Verde. http://www.villaverde.gr/index.htm 

http://www.verdefenia.gr/en/villa.htm  

Mi smo imali apartman sa posebnom spavaćom sobom, pravim šporetom, aspiratorom, kombinovanim frižiderom i zamrzivačem, klimom i TV. Klima nije potrebna jer vetrić pirka i noću je jako prijatno za spavanje. Slede slike i sajt smeštaja.

http://www. maistro.gr/

http://www.kastro-maistro.gr

http://www.villagio-maistro.gr/

Mesta na Lefkadi

Ostrvo Lefkada ima dva veća mesta, glavni grad Lefkadu i luku Nidri. Ostalo su sve mala mesta. Lefkada je lep gradić, sa lepo uredjenim centrom punim kafića, prodavnica, restorana...i kao što neko reče sve je sa stilom. Uveče je bilo puno iako smo bili u junu mesecu, ne smem ni da pomislim kako je puno u avgustu. Centar je pešačka zona, što je jako lepo jer vas rasterećuje briga da li će nešto da vas zakači. Kada se kraćim krakom udje u grad nailazi se na drveni mostić na kome se svi slikaju. Inače parkiranje je pravi užas, da ne kažem noćna mora, zaista ne mogu ni da zamislim kako je u avgustu kad se Italijani sjate tamo.

Nidri je simpatican gradić koji u stvari čini jedna ulica sa pregršt prodavnica, kafića i deo uz obalu sa veoma lepim restoranima sa pogledom na marinu. Ono što je strašno iritirajuće je već pomenuto parkiranje kola koje se uveče pretvara u misiju nemoguće i nedostatak trotoara na glavnoj ulici po kojoj u nekoliko redova idu kola, autobusi, bicikli, motori, juri i staje kako ko stigne, totalni haos, veoma mi je to smetalo za neku opuštajuću šetnju. Inače iz Nidrija polaze razni brodovi na razna krstarenja.

Kada krenete istočnom stranom ostrva ispod Nidrija  na mapi ćete videti jedan deo kopna koji se kao rep savija i na njemu mesto Geni. Tu se može kolima ići do nekog mesta a dalje je privatni posed sa crkvicom. Do crkve se može doći peške, pogled na Nidri i okolna ostrva je fantastičan. Jednog dana je bila velika svetkovina Agia Kiriaki pa su ceo dan brodovi dovozili vernike u ovu crkvu. Tim povodom je u Nidriju bio kao neki vašar na kraju grada.

Daljom vožnjom ka jugu se nailazi na Poros koji ima predivnu plažu Rouda bay ali je to takvo slepo crevo do koga se stiže jako strmim putem sa bezbroj serpentina, da nikako ne mogu da ga preporučim. To je jedino mesto gde su apartmani na 10m od predivne plaže, ali je tako zabačeno i krajnje neprijatno silaziti tim serpentinama svaki dan, da bih ga ja izbegla.

Nastavljanjem puta po istočnoj strani dolazi se do malog ribarskog mesta Sivota, sa izuzetno lepim restoranima pored obale. Svi redom ga preporučuju za romantičnu večeru.

Na krajnjem jugu ostrva se nalazi Vasiliki, raj za jedriličare. Iz ovog mesta polaze i trajekti za Kefaloniju. Mesto je simpatično, takodje ima lepe restorane, ali plaža nije nešto čime može da se podiči.

Na zapadnoj strani ostrva se nalazi simpatično mesto Agios Nikitas koje ima jednu popločanu ulicu sa tavernama i radnjicama. Kazu da je tamo smeštaj skuplji, ali ga ja ne bih izabrala jer je uveče dosadno i opet treba dolaziti do grada.

U unutrašnjosti ostrva se nalaze tipična sela Karia, Chortata, Drimonas, Athani gde možete videti lokalne stanovnike kako sede, prodaju med, ćilime...i slično. Ono što me oduševljava na Lefkadi je činjenica da i kad se popnete na neko brdo i dodjete u neku nedodjiju ima kuća za izdavanje. Kome....nisam uspela da otkrijem.

Putevi i vozači na Lefkadi

Prvo što moram da naglasim, ko ne voli da vozi i ko ne voli serpentine neka i ne pomišlja na Lefkadu. Ostrvo ima dva kraka istočni i zapadni, vidi se da su putevi novi ali ima i jako loših, kao onaj deo do Porto Kacikija koji je pun rupa, iskrzan po ivicama, uzan. Noviji putevi imaju mačje oči i dobro se vide po mraku, ali problem je veliki broj serpentina na izuzetno uskim putevima tako da se svaki prolazak kroz krivinu odvija sa molbom Bogu da niko ne naidje u susret! Grci su jako loši vozači, voze brzo, nikada, ali nikada neće stati da vas propuste na uskom putu, nikada se neće vratiti u rikverc iako odmah iza njih ima proširenje puta, oni nastavljaju vožnju punom parom, a na vama je da se snadjete kako umete i znate da biste se mimoišli. Nikad ne pale svetla danju, skoro svi po pravilu voze crna-siva –srebrna kola koja se tako po suncu stope sa asfaltom da ga primetite tek kad vam dodje do šoferšajbne! Zbog velikog broja krivina ima puno ogledala na putu, ali se zbog pomenute boje kola i neupaljenih svetala kola jednostavno ne vide u ogledalu, pa kad krenete bliski susreti su neminovni. Zato je zaista potreban veliki oprez i lagana vožnja.

A sad ono glavno – plaže

E ovo je ono zbog čega ćete oprostiti Grcima na lošim putevima i jos lošijoj vožnji, kad ugledate plavetnilo Jonskog mora, sve drugo pada u zaborav. Plaže su ono glavno zbog čega se dolazi na ostrvo. Divlje, neurbanizovane, beskonačno duge, besprekorno čiste.....i zbog njih bi u paletu boja trebalo uvesti boju pod nazivom „Jonsko plavo”. One najlepše se naravno nalaze na zapadnoj strani, dosta su šljunkovite, što može da bude problem za osetljiva stopala, voda često ume da bude hladna a i talasi nisu retkost. Dakle krenimo redom.

Nidri

Istočna strana ostrva se ne može podičiti lepim plažama a i ono malo što ih ima ne zaslužuje da zbog njih prelazite toliki put do Lefkade. Nidri gotovo da i nema plaže sem one kod pansiona Marina, plažica lepa ali mala kada dodje veći broj ljudi, čista i šljunkovita, ali istočna obala nema tu plavu boju mora.

 

Mi smo kod mesta Geni otkrili jako lepu plažu Dessimi beach, tu se nalazi kamp, plaža je šljunkovita i jedina na ostrvu sa obiljem hladovine. Voda je izuzetno čista, zelenkaste boje i na njoj smo vrlo rado boravili. Ona može biti dobar izbor za ljude sa manjom decom. Na ovoj strani takodje nikada nije bilo vetra.

Plaža u Porosu je predivna kao što sam već rekla, lepa plavičasta boja mora, naravno čista i u zavetrini.

Vasiliki nema neku plažu ali se u njegovoj blizini nalazi prelepa plaža Agiofili do koje se dolazi kolima neasfaltiranim putem jedno 2km, a zatim se do plaže put nastavlja peške, nizbrdo pa niz stepenike. Do plaže takodje voze i brodići. Mi smo bili jedno veče i voda je bila led-ledena. Ulaz u vodu i izlaz iz iste je otežan zbog nešto većeg šljunka (što je problem na većini plaža) tako da nije zgoreg poneti neku adekvatnu obuću (ima prilično jeftinih onih patika za vodu).

Sa zapadne strane u samom gradu Lefkada se nalazi par plaža Gyro, Miloš, Agios Ioanis. Na njima obično duva vetar, mada je bilo dana sa izuzetno mirnom i toplom vodom.

Kada se krene zapadnim krakom ostrva nailazi se na par manjih plaža koje su potpuno puste Kaminia beach i Gialou skala beach. Do ovih plaža vodi uzan put prepun serpentina.

Kada se put dalje nastavi prema Agios Nikitasu nailazi se na po meni najlepšu i najpristupačniju plažu u nizu - Pefkulia. Kolima se sidje par stotina metara sa puta na parking, a plaža ni malo ne zaostaje za ostalim lepoticama. Jedino što ume da duva vetar i da budu talasi koji nekad nanesu travu a i dobro otežavaju ulaz u vodu. Plaža je inače jedna od retkih peščanih.

Samo malo dalje od ove plaže dolazi se do Agios Nikitasa koji ima svoju sasvim ok plažu, ali je na njoj evidentna veća gužva.

Iz samog mesta Agios Nikitas postoji staza koja preko brda vodi do Milos plaže. Ima jedno 20 –tak minuta penjanja pa silaženja do nje. Mada se može stići i brodićem. Plaža je nestvarno lepa, hlada nema, a talasi umeju da budu veliki. Oni su i bili razlog što smo preskočili kupanje na istoj. Izuzetno je lep pogled kad se popnete na brdo na plažu sa jedne i mesto sa druge strane.

Kada se napusti Nikitas vrlo brzo se dolazi do skretanja za Kathizmu. Do nje je dobar put, širok sa par serpentina i ona je po meni pored Pefkulie najlepša plaža sa aspekta same lepote i dostupnosti kolima. Plaža je peskovita, takodje dobar izbor za manju decu, beskrajno dugačka sa malo ljudi.

Prva sledeća  plaža u nizu je Kalamitsi  beach. Do nje se dolazi putem koji slobodno mogu proglasiti najgorim po pitanju širine, dužine i broja serpentina. Spuštate se nizbrdo uskim putem, taman savijete pun levi, a odmah dolazi pun desni i tako milion puta. Mimoilaženje misija nemoguće, a vožnja nalik ruskom ruletu, da li će u susret neko naići....naravno ništa ne vidite iza takve krivine. Slatko sam se nasmejala komentaru da je „pravo čudo što je ova plaža prazna kad je dostupna kolima”. Mislim, zaista je pravo čudo što nema puno ljudi spremnih da rizikuju život za svako spuštanje na plažu! E kada preživite ovu deonicu zaista vas čeka lepotica gde možete da se baškarite sami....ali neka hvala! Ipak bih rado sačuvala živce.

Dalje put vodi preko brda i malih mesta Chortata i Athani. Ovde postoji skretanje za Gialos plažu, naravno put sa serpentinama  ali podnošljiv i ne tako uzan.

Sledeća plaža u nizu je čuvena Egremni. Kada smo stigli na Lefkadu do nje je vodio loš neasfaltirani put od 2-3 km. Pošto nismo bili raspoloženi za truckanje po makadamu, odložili smo je za drugi put. Došli smo posle tačno 2 (DVA) dana i našli se u čudu. Ovo parče puta je asfaltirano divnim širokim asfaltom. Celim putem sam blagosiljala Grke, kao da su me čuli jer sam sve vreme kukala što ne srede to parče puta. Jedino je poslednjih 500m puta ostalo nezavršeno, ali ako su vredni kao što su bili možda će uskoro i to završiti. Na kraju tog puta se nalazi privatni parking koji se naplaćuje 3 evra, ali se možete parkirati i van njega. A onda se spuštate niz onih čuvenih 350 stepenika. Njihov broj nije toliko problematičan koliko su one strme, naročito kad se vraćate sa rukama punim „plažnih mobilarija” što bi rekli Crnogorci. Poslednjih 30 – tak stepenika je drvena skalamerija za koju sam mislila da će se svaki čas srušiti. Plaža je bez hlada, zaista divno izgleda, ali je voda bila ledena i talasi ogromni. Vertikalne stene prave malo hlada ali ispod niko ne sedi jer se odronjava kamenje i nije bezopasno. Inače kada se produži putem dalje na 2 km se nalaze 2 divna kafića u hladovini sa kojih se pruža božanstven pogled na Egremni, čak imaju i dvoglede u kafiću. E sad ja ne znam da li se do ovog dela plaže može doći peške ili tu samo pristaju brodovi, ali meni je upravo ovaj deo najlepši.

O povratku sa plaže neću vam ništa pričati!

Na kraju puta, na samom špicu Lefkade se nalazi ono što sam ostavila za kraj. Zvanično najlepša lepotica Porto Katsiki. Mene zaista ostavlja bez daha. Do nje vodi 100 stepenika koji su vrlo podnošljivi, na njoj se nalaze stene koje su glatke bez odrona i koje se naginju nad plažu tako da možete  dugo biti u prirodnoj hladovini. Mana je krupniji šljunak za ulaz i izlaz iz vode, ali obuća rešava taj problem. Ume da bude ledena voda. Nama je jedno kupanje bilo vrlo prijatno, a drugo kao u zamrzivaču. Ali pogled u plavetnilo leči sve. Ume da bude gužva kad pristanu veliki brodovi koji rade krstarenja pa svi poskaču u vodu k’o pingvini a onda se na poziv sirene vraćaju ka brodu.

E sad moram nešto da zamerim ovoj plaži. Naime Grci je čuvaju od urbanizovanosti pa se tako na parkingu nalazi par kafića koji nisu zidani objekti nego kamp prikolice. Na parkingu postoji ozidana kućica za WC ali nije u funkciji godinama, sve je zardjalo, razbijeno. Upravo zbog toga svi turisti (a ima ih milion) prostor iza kućice koriste kao WC. O mirisima koji se odande šire ne bih ovom prilikom, ali je zaista neshvatljivo kada objekat već postoji zašto nije u funkciji. Mislim da bi ovaj problem ipak morao biti rešen na neki način. A sad ipak uživajte u slikama.

Ono što mi se generalno najviše svidja što su plaže divlje sa malo ljudi. Na oko 100-200 pa i više metara oko vas nema nikog. Neko to koristi da bi uživao u čarima nudizma, gotovo svi to koriste da bi se lagodno presvukli u drugi kupaći bez onog poznatog uvijanja u peškir i slično,  a ja po prvi put uživam bez da mi neko nogama udara u glavu i glavom pomera tabane. Moj najveći uzitak je kada dodjem na plažu na kojoj možemo da budemo sami  i da se prepustimo dražima prirode.

Krstarenja

U Nidriju u agenciji Borsalino možete dobiti sve informacije o krstarenjima kojih ima po raznim cenama i raznim programima. Možete takodje na licu mesta na samoj obali da se raspitate, oni često dele flajere po plaži. Mi smo se odlučili za brod Ikaros, cena 15 evra po osobi a izlet uključuje: Kupanje u Porto Katsikiju, gradić Fiskardo na Kefaloniji, ostrvo Ithaka- kupanje na plaži i poseta gradu Vathi, Onazisovo ostrvo Scorpios, ostrvo Meganisi, pećina Papanicolis. Putovanje traje od 10 do 18.30 i preporučujem ga.

Fiskardo je lep gradić koji je jedini ostao neporušen posle zemljotresa na Kefaloniji ali svi kažu da je mnogo skup.

Ithaka je nedirnuti biser, plaža na kojoj smo se kupali je ....šta reći, a u Vathi pristižu mnoge jahte.

Onazisovo ostrvo se obilazi sa pričom ko je gde jeo, spavao, plivao...itd, a zatim se staje na plaži za kupanje.

  

Kod ostrva Meganisi se brod zaustavlja kod pećine Papanicolis gde se za vreme rata krila grčka podmornica.

Mesta za obilaženje na Lefkadi

Vodopad u Nidriju

Iz grada Nidrija postoji putokaz za vodopad, ide se nekoliko kilometara kolima a onda se put nastavlja peške. U početku je to prijatna stazica, da bi se na kraju pretvorilo u pravo planinarenje i free climbing. Zato ponesite adekvatnu obuću. Stazicom se može do izvesnog mesta, a zatim se preko nekih klizavih stena vukući se za kanap ugradjen u stenu dolazi do vodopada. Kažu da se urušio i da nije kao što je bio, ali je i ovaj prizor vrlo lep. Izlet je lep jer se ide kroz šumu, voda šumi na sve strane, sasvim opuštajuće.

Manastir Faneromeni

Nalazi se na putu ka Agios Nikitasu na par kilometara od grada Lefkade. Izuzetno lep manastir sa divno uredjenom baštom i mini zoo vrtom. Zatvara se za posetu svakog dana izmedju 14-16 sati, ali se u dvorište može ući. Sa donje strane manastira se pruža veličanstven pogled na Agios Ioanis.

Nekromanteon

Kada se krene putem prema Pargi nailazi se na putokaz za Nekromanteon, svetilište mrtvih. To je mesto gde su ljudi dolazili posebno pripremljeni (posti se neko vreme) a zatim su silazili u odaje gde su razgovarali sa mrtvima. Ulaznica je 2 evra za odrasle, za decu besplatno.

Aheron

Odmah nakon Nekromanteona se nailazi na putokaz za Aheron izvore, e to je nešto što zaista vredi posetiti. Tu je majka okupala Ahila držeći ga za petu. Ide se prema selu Gliki i kad se stigne do drvenog mostića skrene se desno i ide se još jedno par kilometara putem. Zatim se dolazi do velikog platoa u hladovini, čitava šuma platana sa restoranom i parkingom. Ide se pored reke stazom a onda dolazi momenat kada morate ući u vodu. Tlo je jako šljunkovito i brzaci su, tako da se mora imati zatvorena obuća, nikako japanke i slično. Voda je leeedena ali se brzo priviknete. Koračanje kroz ovu vodu i šumu i kanjone je pravi doživljaj. Na jednom mestu voda je duboka i mora se preplivati jedno 10 m a zatim opet nastavljate sa šetnjom. Mi nazalost zbog foto opreme nismo mogli dalje, ali su se ljudi snalazili, nosili su dušeke pa su na njima prebacivali stvari, ili su motali stvari u kesu pa držali kesu na glavi, neko je poneo i gumeni čamčić....Svakako treba poneti i garderobu da se presvučete kad izadjete iz te ledene vode. Izuzetno lep izlet i toplo ga preporučujem.

Kada krenete kolima dalje prodjite kroz selo Gliki i nadjite putokaz gde se desno skreće za Souli ili tako nešto. Tada se serpentinama penjete na vrh brda odakle je nestvaran pogled na Aheron. Vredno truda u svakom slučaju.

Parga

O Pargi je dosta pisano, jako lep šaren gradić, atipičan za Grčku, presladak, što neko reče kocka šećera, a ja bih dodala ma prava puslica. Ima 3 plaže, mesto je vrlo strmo, ono što mi se nije dopalo to je velika gužva na plažama (valjda smo se razmazili na Lefkadi). Zbog toga smo se kupali na Lihnos plaži koja je veća i nije bila takva gužva.

Ali Pašina tvrdjava

Iz Parge se putem stiže do Ali Pašine tvrdjave na brdu, putuje se oko 5 km . Do ove tvrdjave vozi i vozić. Pogled sa nje na Pargu...mislim da slike govore sve. Takodje se prolazi kroz simpatično mesto Anthousa sa lepim tavernicama u hladu.

Preveza i okolina

U okolini Preveze se nalazi Nicopolis kompleks, jako lepo uredjeni kafići sa bazenima, lepim dvorištem sa puno zelenila, ozidano kao mala tvrdjava...sa svojom plažom. Sve deluje jako zapušteno i nismo uspeli da saznamo da li se ulaz naplaćuje ili ne, devojka sedi na ulazu pored fiskalne kase ali engleski niko ni da bekne. Nekako deluje žalosno da propada nešto u šta je neko uložio prilično truda.

Monolithi kamp i plaža

Pored Nicopolisa se nalazi ovaj kamp i plaža i prilično su posećeni od strane domaćih Grka, nije loše ali Lefkas je ipak Lefkas.

Prodavnice i snabdevanje

Lefkada važi za jeftiniju destinaciju od Kefalonije i Parge, dobro je snabdevena. Na izlazu iz grada Lefkade prema Nidriju se nalazi Lidl koji je zaista povoljan, čak u nekim stvarima dosta povoljniji od Beograda. Svi Grci i stranci se tamo snabdevaju. Pakovanje najjeftinije vode je 1 evro npr. Tako da za ljude u apartmanima zaista nije problem nabavka. Takodje postoje i Dia i Champion i gomila drugih manjih supermarketa.

I za kraj

Na kraju bih rekla ono najvažnije: za koga jeste i za koga nije Lefkada.

Lefkada NIJE za porodice sa malom decom (izuzetak su roditelji avanturisti koji u ranac na ledja stave jedno dete, u ranac na grudi drugo dete,  a u ruke „plažne mobilarije”, pa onda niz one stepenike – vidjali ih medju strancima)

Lefkada NIJE za starije ljude – penzionere (opet isključujem avanturiste i medju njima)

Lefkada NIJE za mlade željne ludila po diskotekama i burnog noćnog života

Lefkada NIJE za nervozne ljude koji stalno negde jure 200 km/h

Lefkada NIJE za ljude kojima se letovanje svodi na hotel-plaža varijantu

Lefkad NIJE za ljude koji ne vole da voze ili pak nisu iskusni vozači

Ali zato

Lefkada definitivno JESTE za sve ljubitelje prave prirode, divnih predela, avanturiste kojima ne smeta da se ceo dan vozikaju po serpentinama (ima jako puno kampera), za  ljude koji su siti letovanja u raznim Paralijama gde svi sede jedni drugima na glavi, gde je voda puna trave, gde se preseli cela Srbija za vreme leta......jednostavno za ljude koji žele nešto sasvim drugačije. A to se na Lefkadi sasvim sigurno dobija!