уторак, 08. октобар 2013.

PELION 2008 – SKRIVENI DRAGULJ GRČKE

Kako uporno podižem temu o Pelionu ne bi li neko napisao svoja iskustva, ali bezuspešno, izgleda da će ipak meni pripasti čast da približim ovaj skriveni biser drage nam Grčke. Ove godine nam se ostvarila želja da konačno obidjemo nešto što nam se još davno dopalo ali nije bilo prilike. Pa da krenemo redom.

Pelion je poluostrvo sa čudesnom kombinacijom mora i planine. Osnovna podela je na istočni, bogat šumama četinara i platana, koji se ne može rečima opisati i zapadni, ne toliko šumovit, lep i čaroban. Ono što ovu regiju čini jako nedostupnom većini turista (priznajem da mi je mnogo drago zbog toga) su putevi. Citiraću tekst iz agencije Magic koji glasi: “...dolaženje serpentinama koje Vas prosto „survaju“ do obale u iznenađenje jače od migrene...“.  Ovaj deo o migreni sam imala prilike da proverim lično :) . Još napisaše da je dolazak na Pelion “avantura sa dramom” ili “dramatična avantura”.
Postoje dva glavna puta koja vode sa zapadne na istočnu obalu.
Prvi put kreće od Volosa preko Portarie, Hanie i ide na Zagoru i Agios Ioanis. Iako od Volosa do Ag.Ioanisa ima samo 50 km ovaj put traje izmedju 1-2 h, zbog veoma teških serpentina koje treba savladati. Do Hanie put se penje na nadmorsku visinu od oko 1400m da bi se onda na drugoj polovini puta spuštao do mora. E sad ako izračunate da za 25km treba da se popne na 1400m i u drugih 25km da sidje na nivo mora, ne treba objašnjavati o kakvim serpentinama se radi. Dovoljno je da bacite pogled na mapu. Što se tiče kvaliteta puta on je dobar, pristojno širok, mestimično loš sa jako velikim rupama i objektivno nije tako strašan ali zahteva maksimalnu koncentraciju, izuzetno iskusnog vozača i vožnju od 30-40 km/h. Grci voze naravno brže ali znaju put, za one koji prolaze putem prvi put navedena brzina je presudna jer vam se može desiti da iznenada naletite na deonicu gde je put izrovan i da vam točak završi u rupi.
Drugi put kreće od Volosa prema Kala Neri i to je normalan autoput koji se onda odvaja za Milies i Tsagaradu pa na kraju Ag. Ioanis. Ovaj put je nešto bolji, na pojedinim deonicama jako širok i nov asfalt, nadmorska visina na koju se put penje je manja negde oko 400-500m, serpentina takodje ima, kao i oštećenja u vidu rupa na pojedinim deonicama.

Da bi se Pelion obišao i doživeo na pravi način apsolutno je neophodno proći i jednim i drugim putem. Upravo zbog težine prelaska sa istočne na zapadnu stranu regije preporučuje se boravak par dana na jednoj strani a onda par dana na drugoj. Svakodnevno prelaženje ovih puteva bi bilo zaista zamorno.

Ono što se nameće kao logičan itinerer je krenuti od Volosa preko Hanie do Ag. Ioanisa, odsesti tamo par dana i obići istočnu obalu, a zatim se vratiti drugim putem do Kala Nere i tu negde odsesti da bi se obišla zapadna obala, a povratak u Srbiju je naravno lakši kad ste u blizini Volosa.

Kada se krene od Volosa prema Hanii predeli koji se smenjuju pred očima su fascinantni, prvo nakon Volosa nailazite na Portariu, od koje se skreće za Makrinitsu. Makrinitsa je staro selo sa božanstvenim pogledom na Volos i ceo zaliv. Zovu je „Balkon Peliona“. Kao i sva mesta ovog tipa ima centralni trg sa tavernama i platanom, radnje sa suvenirima... Pelion inače obiluje vodama tako da se na svakih 10m nalazi česma sa pijaćom vodom i dok vozite putevima samo čujete šuštanje voda svud unaokolo.

Prizori iz Makrinitse





Portaria i Hania su mala simpatična mesta sa onim specifičnim tezgama gde se prodaje ušećereno voće, malim tavernama... U blizini Hanie se vidi skijalište na brdu i velike ski-staze. Put inače vodi kroz gustu šumu i pravi je melem za oči (ovo se odnosi na suvozača, jer vozač vidi samo serpentine i mota pun levi, pun desni i tako unedogled.....). Pri kraju puta se nailazi na skretanje za Zagoru. Zagora je jedino mesto koje nikad nije osvajano jer je tako pozicionirano na severu i tako zabačeno da ni jednom osvajaču nije padalo na pamet da je osvaja. Poznata je po uzgajivanju posebne sorte jabuka. U mestu se nalazi lepa crkva na centralnom trgu, taverne, puno cveća i nekog posebnog mira.

Prizori iz Zagore





Od Zagore se put spušta na obalu do mesta Horefto. Kao i sva druga mesta na Pelionu i ovo se sastoji od glavne ulice i šetališta uz plažu, sa tavernama, marketima i smeštajnim kapacitetima. Plaža je ogromna, ali nije ostavila poseban utisak na nas.

Kada se krene od Horefta na jug nailazi se na pravi dragulj – Sarantu. Sa glavnog puta se skrene na lokalni putić u dužini od 1km. E ovaj put je (kao i mnogi drugi o kojima ću pisati) na prvi pogled sasvim ok, a onda kreće takva nizbrdica na veoma uzanom putu i imate osećaj kao da ste seli na ogroman tobogan i kad ste došli na pola uhvati vas panika od onog šta vas dole čeka, a povratka nema. Znači kad shvatite o kakvom se putu radi, kasno je, povratka nema, nego hrabro napred pa šta Bog da. Priznajem da me uhvatila panika kako ćemo se izvući uzbrdo, ali kad smo sišli dole videli smo mnogo kola pa mi je za utehu bilo po onoj narodnoj, kud svi tud i mali Muja. Ono što nas je dole sačekalo je nadoknadilo svaki trenutak proživljenog straha. Plaža kao iz snova, voda tirkizno plava, bistra, u vodi najfiniji šljunak....Ako bih u snovima zamišljala kupanje na nekoj plaži onda bi moj favorit definitivno bila Saranta.





Dalje se putem stiže u najveće mesto na obali Agios Ioanis. Mesto ima jednu glavnu ulicu i šetaliste pored mora. Uz ulicu se nalaze smeštajni kapaciteti, taverne, marketi u kojima možete tražiti i smeštaj. Agios Ioanis ima svoju centralnu plažu, sa leve strane gledano prema moru se preko stena prelazi na rajsku Plaka plažu, a sa desne strane se preko jednog mosta ulazi u susedno mesto Papa Nero vrlo nalik samom Ioanisu. Za odsedanje na istočnoj obali Ioanis je definitivno najbolji izbor, ima najbolju infrastrukturu, 3 plaže koje su vam na raspolaganju, lepo šetaliste uz obalu. Papa Nero nema markete i prodavnice, vec samo taverne.

Agios Ioanis





Most kojim se iz Agios Ioanisa prelazi u Papa Nero i plaža




Dalji obilazak istočne obale je vrlo specifičan. Naime, ne postoje putevi uz more, nego morate da se popnete na planinu do Tsagarade pa se onda od nje račvaju putevi ka Fakistri, Damuhariju, Milopotamosu. Znaci Tsagarada i Mouresi su kao neki čvorovi sa kojih se spuštate na obalu, tako da kad obidjete Milopotamos, vratite se gore, pa se opet spuštate na Fakistru. Ima izmedju tih mesta neki lokalni put ali ne preporučujem. Naravno sve ovo je dosta naporno i oduzima vreme.
Posle Papa Nera se nalazi malo mesto Damuhari. Mesto je izuzetno malo sa par radnji i taverni i jednom plažom. Inače konobari su mi ponosno pokazivali gde je Meril Strip snimala scene za film Mamma mia koji je inače sniman na Skijatosu, čak je tamo bila i premijera ali nismo pogledali. Agencija Magic ima ponudu za ovo mesto i divim se hrabrosti vlasnice da se upusti u jednu tako rizičnu ponudu. Mesto je toliko minijaturno i prelepo je za obilazak i jedno kupanje ali za duži boravak od pola dana nikako. Jedino za ljude kojima prija ta izdvojenost. Možda upravo zbog toga svoju ponudu Peliona zovu – unikati za probirljive. Ne znam ni kako bi autobusima dovezli putnike do samog mesta. Ono što je jako zanimljivo za Damuhari i ostala mesta na obali jeste da su pre izgradnje puteva postojale samo staze za mule koje su vodile do Tsagarade i sva trgovina se odvijala na taj način. I danas planinari i izvidjači idu tim putem i verujem da je poseban ugodjaj. Inače kada vidite te staze zapitate se ko ih je pravio i koliko kamena je u njih ugradjeno. A ima ih na celom Pelionu čini mi se hiljade.

Ovuda ide staza od Tsagarade do Damuharija


Hrabri izvidjači prelaze lako ovaj put


A kad sidju dole čeka ih plaža Damuharija


Sledeće mesto na obali je Fakistra. Veselo smo krenuli putem od Tsagarade koji je obećavao. Pri dnu puta počela sam da bledim jer sam shvatila da smo se opet našli na onom strmom toboganu. Znači put toliko strm i sa sve serpentinama da mi je zaista istinski pozlilo iako nemam takvih problema. Uhvatio me strah kako ćemo se vratiti odatle. Kad smo sišli dole naišli smo na jedan parking gde svi parkiraju kola i onda se peške spuštaju na plažu. Kad sam videla da turisti izlaze iz kola u gojzericama i sa onim štapovima, kad sam pogledala stazu kojom treba sići na plažu, avanturistički duh me je momentalno napustio. Samo sam želela da se vratimo na glavni put. Tako da će moje slike Fakistre izostati, za utehu sledi slika čuvene staze do plaže i slika plaže sa interneta.




Do sledećeg mesta smo ipak bezbednije stigli – Milopotamos. Na kraju puta postoji veliki parking i do plaže se silazi stepenicama. Uvala je vrlo lepa, ali mi smo došli kasno popodne i sunca više nije bilo što je generalni problem svih plaža na istočnoj strani, sem toga, gužva je bila evidentna. Grci dolaze porodično sa sve frižiderima i u sastavu od par generacija i tu provode po ceo dan. Inače na Pelionu ima jako malo stranaca, mada smo u svakom mestu vidjali po neko vozilo iz Srbije, ipak je to sporadično. Pelion je uspeo da se održi kao destinacija za Grke.


Obilaskom Milopotamosa se završava obilazak istočne obale na tom delu Peliona. Gore na planini smo posetili Mouresi, Kisos i Tsagaradu, divna stara mesta gde je vreme stalo. U Kisosu smo našli lokalnu kafanu gde smo dolazili na odličan ručak za pristojne pare. Kisos ima crkvu Agia Marina koja je veličanstvena sa predivno oslikanim plafonima, impresija od koje zastaje dah.

Kisos




Mouresi


Tsagarada je čudesno mesto koje se sa puta ne vidi od šume a proteže se dužinom od 5km. Ima predivan stari platan 1000 godina star, zatim velike mogućnosti pešačenja po šumskim stazama. Mi smo se poprilično namučili dok smo našli neizbežni motiv na svim razglednicama – most. Uz mnogo propitivanja i traženja pošlo nam je za rukom da i njega ovekovečimo. Slika sa platanom je malo editovana, pošto mi stojimo pored zida, morala sam malo da ga „proširim“.




Nakon ovoga smo krenuli ka zapadnoj obali Peliona i Kala Neri kao bazi za smeštaj.  Zapadni predeli Peliona nisu tako šumoviti i ne pružaju takvu lepotu kao istočni. Ipak ima prelepih pogleda na more. Na tom putu se stiže do mesta Milies i malo dalje Visitse koja opet imaju tu draž starih mesta. Milies ima vrlo zanimljivu crkvu koja spolja ne izgleda kao crkva što je namerno uradjeno zbog osvajača, da je ne bi primetili. Ono po čemu je Milies poznat je železnička stanica u koju dolazi voz kao naš Ćira koji ide uskotračnim šinama. Iako su nam rekli da voz vozi samo vikendom tu smo saznali da voz ide svaki dan. To nas je vrlo obradovalo jer smo imali još jedan dan na raspolaganju za tu avanturu.

Milies



Visitsa


Pogled iz Visitse na zapadni Pelion, vidi se i pruga


Po dolasku u Kala Neru potražili smo smeštaj i brzo krenuli u istraživanje zapadne obale. Kala Nera je najveće mesto na ovom delu obale, ali uprkos tome čine ga samo jedna glavna ulica uz obalu u kojoj se nalaze taverne, marketi sa jedne strane i plaža sa druge. Uveče je nezgodno jer tom ulicom voze kola i šetnja je vrlo nezgodna. Mi smo bili smešteni u samo jednoj ulici iza glavne i ne mogu opisati kako ta ulica izgleda noću, mrak, nigde ništa nema, kao da ste na nekoj teškoj perferiji a ne u drugoj ulici od obale. Ceo život se odvija u toj jednoj jedinoj ulici. Suviše malo i nezanimljivo za duži boravak, sem ako ovo mesto ne prihvatite kao bazu za obilazak Peliona. More nije loše, ali ima Grčka i bolje... Dalje prema jugu se nalaze još manja mesta Afisos, Horto, Milina sa vrlo sličnom strukturom, jedna ulica uz obalu i to je to. Plaže su uske, uz samu ulicu....Jedino Afisos ima nekoliko plaža ali je na njima velika gužva. Dalje prema jugu nismo išli jer nije bilo vremena. Sve u svemu zaključak je da zapadna obala Peliona nije loša da se obidje par dana ali ništa više od toga.

Kala Nera



Afisos



Milina


Horto


Vremena smo imali taman toliko da obidjemo još jednu plažu na jugoistoku -  Potistiku. Do ove plaže se idem putem prema Argalastiju koji je malo veće mesto pa onda put vodi na istok preko Hinovrisija. Potistika je divna peščana plaža ali su nas dočekali veliki talasi što je učestala pojava na ovoj strani pa je kupanje izostalo. Za uspomenu su ostale samo slike.


Pogled iz Hinovrisija


Za obilazak ovog zapadnog dela nam je bio dovoljan jedan dan i ostao nam je još jedan da se provozamo vozićem.
Početna stanica voza je u mestu Ano Lehonia, voz polazi u 11h i karta košta 13e po osobi. Prolazi se kroz mesto Ano Gatzea gde se takodje ukrcavaju putnici i pravi pauza za obilazak muzeja maslina (uključeno u cenu karte). Nakon toga u 12.30 h voz stiže u Milies gde se pravi pauza do 16h kada voz kreće nazad i vraća se u Ano Lehoniu u 17.30h.  U Miliesu putnici obično idu u tavernu na ručak ili obilaze mesto. Nama je ta pauza bila malo preduga jer smo predhodnog dana posetili Milies kolima, ali dobro, nismo mogli da biramo. Malo smo šetali po mestu, slikali ....
Sama vožnja vozom je divna, prolazi se kroz maslinjake a pogled sve vreme puca na zapadnu obalu. Vozić prolazi kroz tunele, preko mostova, pa se pruža mogućnost za pravljenje dobrih fotografija. Zaista je pravi ugodjaj i treba ga priuštiti svakako.





Što se snabdevanja tiče, u ovom delu Grčke postoji Lidl u Agriji i Volosu . Posetili smo i Praktiker u Volosu. U Praktikeru sam primetila da je roba identična onoj koja se prodaje kod nas u Eurosalonu ili Merkuru, samo po većim cenama, tako da se nismo previše zadržavali.

Sve u svemu Pelion je pravi dragulj, definitivno još uvek skriven i ne toliko turistički razvijen što mi je posebno drago. Dalje, Pelion ima tu savršenu kombinaciju mora i planine. Preko dana ste na plaži, onda kad upekne sunce možete da se popnete na planinu i pristojno rashladite. Pelion nikako nije za neiskusne vozače, porodice sa malom decom i one kojima je muka od krivina. Nekog noćnog života nema uopšte tako da nije ni za mlade. Pelion je idealan za ljubitelje planinarenja i rekla bih da je ovo prava destinacija za kategoriju turista u nekim srednjim godinama. Možda upravo zbog toga i nije bilo prilike da ga ranije obidjemo, za sve stvari u životu treba sačekati onaj pravi trenutak.

5 коментара:

  1. Jao zaljubila sam se! Hoću u Grčku! Prekrasno stvarno, čula sam da je jako lijepo tamo i voljela bih ju svakako posjetiti.

    ОдговориИзбриши
  2. jedva cekam...14 septembra sam u milini...putnice kao i uvek...divno divno, divno...

    ОдговориИзбриши
  3. Kakvi komentari! Čestitam! Inača Kala Nera mi je u planu za sledeću godinu, možda bude malo dosadno ali računam tu je Volos, tu su pentranja po brdima, obilasci ovih lepih sela... Druga je situacija kad si sa svojim kolima, imaš raznih mogućnosti na raspolaganju...

    ОдговориИзбриши
  4. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  5. Ove godine... Porodično Kala Nera... Pa da vidimo i taj Pilion!

    Znači marketi samo Agios Ioannis??

    ОдговориИзбриши